Пређи на садржај

Спенсер Трејси

С Википедије, слободне енциклопедије
Спенсер Трејси
Спенсер Трејси у филму Доктор Џекил и мистер Хајд
Лични подаци
Пуно имеСпенсер Бонавенчер Трејси
Датум рођења(1900-04-05)5. април 1900.
Место рођењаМилвоки, Висконсин, САД
Датум смрти10. јул 1967.(1967-07-10) (67 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Породица
СупружникЛуиз Тридвел (1923—1967)

Потпис
Веза до IMDb-а

Спенсер Трејси (енгл. Spencer Tracy; Милвоки, 5. април 1900Лос Анђелес, 10. јул 1967) је био амерички глумац. Двоструки је оскаровац (1937, 1938).

Током своје каријере, Трејси се појавио у 75 филмова и стекао репутацију међу вршњацима као један од највећих глумаца на екрану. Амерички филмски институт је 1999. Трејсија оценио као 9. највећу мушку звезду класичног холивудског биоскопа.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Милвокију, Висконсин,[2] као други син Џона Едварда Трејсија, ирско-америчког католика и продавача камиона,[3] и Каролине Браун, протестанткиње. Крштен је као Спенцер Бонавентура Трејси.

Трејсијеви деда и баба с очеве стране, Џон Трејси и Мери Гухин, рођени су у Ирској. Порекло његове мајке потиче од Томаса Стебинса, који је емигрирао из Енглеске крајем тридесетих година 17. века. Трејси је похађао шест средњих школа,[4][5] почевши с Вауватосом 1915, а онда школу Светог Ивана за дечаке у Милвокију следеће године. Породица Трејси тада се преселила у Кансас Сити, Мисури. Очев посао није најбоље прошао у Кансас Ситију те се породица вратила у Милвоки шест месеци након одласка. Спенцер се уписао на Маркет академију, још једну језуитску школу, где је упознао колегу глумца Пата О’Брајана. Двојица су напустили школу у прољеће 1917. како би се пријавили у морнарицу, јер је Америка улазила у Први светски рат, али Трејси је остао у морнаричкој бази у Норфолку, Виргиниа током целог рата. Након тога је наставио своје средњошколско образовање у војној и морнаричкој академији у Лејк Џеневи, Висконсин, али је завршио школовање у другој школи у Милвокију у фебруару 1921.[6]

Након похађања колеџа Рипон гдје се појавио у главној улози у представи Истина, одлучио је да се посвети глуми.[7] Док је био на турнеји с глумачком дружином с Рипона, пријавио се и прихватио позив с Америчке академије драмских уметности у Њујорку. На Броадвеју се први пут појавио у улози робота у делу Карела Чапека, R.U.R. (1922),[8] након чега је следило још пет представа на Бродвеју у двадесетима. Године 1923, оженио се с колегиницом глумицом Луиз Тредвел. Добили су двоје дјеце, Џона и Луиз (Сузи).

Неколико је година наступао у репертоарном позоришту у Мичигану, Канада, и Охију. Коначно, 1930, појавио се на Бродвеју у хит представи, The Last Mile. Режисер Џон Форд видео је Трејсија у тој представи и ангажирао га за филм Up the River за Fox Pictures. Убрзо су се он и његова породица преселили у Холивуд, где је снимио преко 25 филмова у пет година.

Године 1935, потписао је за Метро Голдвин Мајера. Освојио је Оскара за најбољег глумца две године узастопно, за филмове Капетан Храброст (1937) и Град дечака (1938).

Био је номинован и за филмове Сан Франциско (1936), Младин отац (1950), Лош дан у Блак Року (1955), Старац и море (1958), Наследи ветар (1960), Нирнбершки процес (1962) и постхумно за Погоди ко долази на вечеру (1967). Трејси и Лоренс Оливије с девет номинација деле рекорд по броју номинација за Оскара.

Трејси и Хепберн у траилеру за филм Адамово ребро (1949)

Године 1941. је Трејси започео везу с Кетрин Хепберн, чија су се оштроумност и ирски нагласак Нове Енглеске врло уклапали с Трејсијевим радничким мачизмом. Иако се разишао са својом женом, Луиз, био је католик те се никад није развео. Он и Хепберн су заједно снимили девет филмова.

Седамнаест дана након завршетка снимања свог последњег филма, Погоди ко долази на вечеру, с Хепберн, умро је од срчаног удара у својој 67. години.

Готово четредсет година након његове смрти, Трејси се и даље сматра једним од најбољих глумаца својег времена. Могао је утелотворити јунака, негативца, или комичара и бити тако уверљив да публика помисли да је он уистину лик који глуми. Трејси је био један од најранијих холивудских „реалистичних” глумаца; његове изведбе не познају временске границе.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Спенсера Трејсија
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1932. 20 000 година у Синг Сингу [9][10]
1933. Моћ и слава
1936. Бијес
1936. Сан Францисцо
1937. Капетан Храброст
1938. Пробни пилот
1938. Град дечака
1939. Станли и Ливингстон
1940. Северозападни пролаз
1940. Петролеј
1941. Доктор Џекил и мистер Хајд
1942. Жена године
1942. Кварт Тортиља
1944. Тридесет секунди изнад Токија
1949. Едwард, мој син
1949. Адамово ребро
1949. Малезија
1950. Младин отац
1951. Народ против О’Харе
1952. Пат и Мајк
1953. Глумица
1955. Лош дан у Блак Року
1956. Планина
1958. Старац и море The Old Man and the Sea
1960. Наследи ветар Inherit the Wind [11][12][13]
1961. Нирнбершки процес Judgment at Nuremberg [14][15][16]
1962. Како је освојен Запад How the West Was Won
1967. Погоди ко долази на вечеру Guess Who's Coming to Dinner [17][18][19][20]

Процена и наслеђе

[уреди | уреди извор]
Трејсијева звезда на Hоливудском шеталишту славних, на Холивудском булевару код бр. 6814[21]

У 21. веку, Трејси је широј публици био најпознатији по повезаности са Кетрин Хепберн.[22][23] Он и даље прима похвале филмских научника: критичар Леонард Малтин назива Трејсија „једним од најбољих глумаца 20. века“,[24] док филмски историчар Џенин Бејсингер његову каријеру описује као „златни запис о филмским достигнућима“.[23] Чарлс Матјус, пишући за Вашингтон пост, тврди да „Трејси заслужује да буде запамћен, као мајстор глумачке технике“.[22]

Награда за изврсност у филмској глуми додељује се у Трејсијево име на Калифорнијском универзитету у Лос Ангелесу. Међу бившим добитницима УЦЛА награде Спенсер Трејси су Џејмс Стјуарт, Мајкл Даглас, Дензел Вошингтон, Том Хенкс, Ентони Хопкинс, Кирк Даглас и Морган Фриман.[25]

Хепберн је водила документарни филм Пи-Би-Еса из 1986. године под називом Спенсер Трејсијево наслеђе.[26][27] Тај филм обухвата исечке из Трејсијевих филмова, као и архивске снимке иза кулиса и кућне филмове из Трејсијевог приватног живота и каријере, као и недавно снимљене интервјуе са многим његовим бившим колегама,[27] и са његовом ћерком Сузи Трејси.[26] Трејси је 2009. године пружио инспирацију за лик Карла у Пиксаровом Оскаром награђеном филму До неба. Режисер Пит Доктер објаснио је да постоји „нешто слатко у вези с тим мрзовољним старцима“.[28] Године 2014, најављен је филм о Трејсијевој вези са Кетрин Хепберн.[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „AFI's 100 Years ... 100 Stars”. American Film Institute. 16. 6. 1999. Архивирано из оригинала 13. 1. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ „Los Angeles Times Hollywood Star Walk – Spencer Tracy”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  3. ^ Curtis 2011, стр. 27
  4. ^ Curtis 2011, стр. 31
  5. ^ Curtis 2011, стр. 36
  6. ^ Curtis 2011, стр. 73
  7. ^ „Spencer Tracy”. Ripon College. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2011. 
  8. ^ Curtis 2011, стр. 72
  9. ^ Warner Bros financial information in The William Shaefer Ledger. See Appendix 1, Historical Journal of Film, Radio and Television, (1995) 15:sup1, 1-31 p 13 DOI: 10.1080/01439689508604551
  10. ^ „20,000 Years in Sing Sing”. www.tcm.com. Приступљено 7. 5. 2023. 
  11. ^ Curtis, James (2011). Spencer Tracy: A Biography. Alfred Knopf. стр. 769. ISBN 978-0-307-26289-9. 
  12. ^ Inherit the Wind Comes to Hollywood”. University of Virginia. Архивирано из оригинала 8. 12. 2009. г. Приступљено 3. 5. 2009. 
  13. ^ Blankenship, Bill (2. 3. 2001). „Inherit the controversy”. The Topeka Capital-Journal. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 15. 5. 2014. 
  14. ^ Scott, John L. (14. 12. 1961). „West Berlin Reaction on 'Nuremberg' Awaited”. Los Angeles Times: Part IV, p. 7. 
  15. ^ Box Office Information for Judgment at Nuremberg. Архивирано 2011-11-28 на сајту Wayback Machine The Numbers. Retrieved April 14, 2012.
  16. ^ „Playhouse 90 – Season 3, Episode 28: Judgment at Nuremberg – TV.com”. TV.com. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 2016-03-07. г. Приступљено 2015-06-07. 
  17. ^ Craddock, Jim, ур. (2004). VideoHound's Golden Movie Retriever 2005: The Complete Guide to Movies on Videocassette and DVD. Detroit: Gale. стр. 355. ISBN 978-0-7876-7470-0. 
  18. ^ „2017 National Film Registry Is More Than a 'Field of Dreams'. Library of Congress. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2017. 
  19. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 2020-10-13. 
  20. ^ Whitburn, Joel (2001). Joel Whitburn's Top Pop Albums 1955–2001Неопходна слободна регистрација. Menomonee Falls, Wisconsin: Record Research. стр. 1018. ISBN 978-0-89820-147-5. 
  21. ^ „Spencer Tracy | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 2016-08-27. 
  22. ^ а б Matthews, Charles (21. 10. 2011). „"Spencer Tracy: A Life" by James Curtis”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2011. 
  23. ^ а б Basinger, Jeanine (29. 10. 2011). „Book Review: Spencer Tracy. 'Hollywood's Favorite Actor'. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. 
  24. ^ Maltin, Leonard (9. 11. 2011). „Spencer Tracy: A Biography – Book review”. Leonard Maltin's Movie Crazy. Indiewire. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2012. 
  25. ^ „Morgan gets UCLA's Spencer Tracy Award”. The Gadsden Times. Associated Press. 22. 2. 2006. Приступљено 12. 2. 2012. 
  26. ^ а б Kramer and Heeley (2015).
  27. ^ а б „The Spencer Tracy Legacy (1986)”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2016. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 4. 3. 2012. 
  28. ^ James Keast (6. 2. 2009). „Pixar Reveals Early Look At Up”. Exclaim!. Архивирано из оригинала 17. 7. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2011. 
  29. ^ McNary, Dave (14. 2. 2014). „Katharine Hepburn-Spencer Tracy Movie in Development”. Variety. Архивирано из оригинала 24. 8. 2014. г. Приступљено 25. 1. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]